Po­zna­to je da do­bra čor­ba va­ži kao pri­je­ki li­jek za ma­mur­luk i da ni­šta ne leg­ne ta­ko do­bro kao ona na­kon no­ći u ko­joj se pre­tje­ra, re­ci­mo, sa kon­zu­ma­ci­jom al­ko­ho­la. Kad je obim­na i bo­ga­ta kao kod ga­zde Be­log, mno­gi­ma po­slu­ži i kao kom­ple­tan obrok. Ga­zda Be­li, ka­ko uspje­šnog po­slov­nog Ba­ra­ni­na Bo­gi­ća Mi­tro­vi­ća oslo­vlja­va­ju za­po­sle­ni i nje­go­vi pri­ja­te­lji, vla­snik je ne­sva­ki­da­šnjeg ri­bljeg re­sto­ra­na po ime­nu „Taj­ne mo­ra” u Su­to­mo­ru, sa sa­vre­me­nom ba­štom u ko­joj je bo­ra­vak pra­vi uži­tak, jer pre­kra­sna vi­še­de­ce­nij­ska sta­bla hra­sta, pal­me i mla­di bo­ri­ći, obez­bje­đu­ju cje­lo­dnev­nu hla­do­vi­nu.
Uz žu­bor vo­de iz im­pro­vi­zo­va­nog po­to­ka, sa­vr­še­no uklo­plje­nog u am­bi­jent re­sto­ra­na ne­ka­da po­zna­tog po ime­nu Haj Ne­haj, u isto­i­me­nom na­se­lju na pu­tu za Pe­tro­vac, po­pu­lar­na ri­blja čor­ba, ko­ja je za­štit­ni znak ovog ugo­sti­telj­skog objek­ta, do­bro do­đe u sva­ko do­ba da­na. Ve­ći­na onih ko­ji je pro­ba­ju po­ka­ju se ako uz čor­bu ov­dje na­ru­če i glav­no je­lo, jer, ka­ko se to ka­že, po­kva­re do­ži­vljaj. Ta­ko se, na pri­mjer, ni­je­su da­li „pre­va­ri­ti” Bo­ban No­va­ko­vić i Dra­gan Ga­gi Mi­li­će­vić, go­sti iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, ko­ji od­mor pro­vo­de na na­šem Pri­mor­ju. Ka­žu da su za ri­blju čor­bu kod ga­zde Be­log ču­li od su­gra­đa­na ko­ji su pri­je njih lje­to­va­li u Su­to­mo­ru i bi­li smje­šte­ni u bli­zi­ni ovog re­sto­ra­na. Do­šli su da pro­ba­ju i ka­žu da se ni­je­su po­ka­ja­li.
– Ova čor­ba, evo i mi smo svje­do­ci, po­sta­je kult. De­sti­na­ci­ju za ri­blji pro­gram ne­će­mo mi­je­nja­ti dok smo ov­dje – ka­že nam Ga­gi Mi­li­će­vić. Do­da­je da će osim po čor­bi re­sto­ran pam­ti­ti i po vje­ve­ri­ci s ime­nom Vi­ćen­ti­je, ko­ja je ta­ko­đe dio sa­dr­ža­ja ovog ži­vo­pi­snog pro­sto­ra, o ko­joj bri­ne ga­zdin sin De­jan, pa­si­o­ni­ra­ni lju­bi­telj ži­vo­ti­nja. Ra­de i Bra­co, lju­ba­zni ko­no­ba­ri, pri­ča­ju nam ka­ko se ri­blja čor­ba ov­dje sva­ko­dnev­no pri­pre­ma u ve­li­kim ko­li­či­na­ma i ka­žu da ni­ka­da ne pre­tek­ne.
– Ga­zda Be­li ima svo­ju ko­ču, pa uvi­jek ima­mo svje­žu ri­bu i mor­ske plo­do­ve na je­lov­ni­ku, i to svih vr­sta i u do­volj­nim ko­li­či­na­ma. U ri­blju čor­bu sta­vlja­mo pet-šest vr­sta ri­be, a ko­šta sve­ga dva eura, iako smo re­sto­ran sa če­ti­ri zvje­zdi­ce – vaj­ka­ju se ko­no­ba­ri ko­ji su pu­ni hva­le na ra­čun svog ga­zde, dok go­sti po­hva­le ša­lju uglav­nom na ra­čun ku­hi­nje ko­jom še­fu­je mla­di in­ter­na­ci­o­nal­ni ku­var Aco, istin­ski maj­stor svog za­na­ta. Upra­vo je Aco glav­ni kri­vac što je ri­blja čor­ba na ta­ko do­brom gla­su. I svi dru­gi spe­ci­ja­li­te­ti su dje­lo nje­go­vih ru­ku i ru­ku nje­go­vih ko­le­ga iz ku­hi­nje. O ču­de­snoj čor­bi po­hval­no go­vo­ri i Dra­gan Pe­ši­kan zva­ni Pri­ka, bo­em neo­bič­nog ner­va, omi­lje­ni gost svih po­zna­ti­jih ov­da­šnjih ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta.
– Ne­ma joj ma­ne, ali ni rav­ne – kao iz pu­ške će ov­dje po­pu­lar­ni Pri­ka.
Je­dan lo­kal­ni sti­ho­kle­pac to­li­ko je oča­ran čor­bom iz re­sto­ra­na „Taj­ne mo­ra” da ni­je mo­gao da je ne opje­va, pa joj je po­red osta­log, po­sve­tio i sle­de­će sti­ho­ve:
„I mi­ris mo­ra
I ro­ker Bo­ra
Ose­ke, pli­me
Nje­no su ime

Bran­ci­ni, ora­de
U sit­ne ko­ma­de
U lon­cu bor­ba
Ča­rob­na čor­ba

Sva­kom ko pro­ba
Taj ukus li­je­pi
Ča­rob­ne čor­be
Du­šu okri­je­pi.”

Ina­če, glav­ni go­sti re­sto­ra­na „Taj­ne mo­ra” su ru­ski tu­ri­sti, kao i Ru­si ko­ji ži­ve u Su­to­mo­ru i Ba­ru, ka­žu za­po­sle­ni. Ga­zda Be­li, ko­ji je ve­o­ma ak­ti­van i u po­li­ti­ci, u svom osnov­nom bi­zni­su ko­ji ne­ma ve­ze sa ugo­sti­telj­stvom, uglav­nom po­slu­je sa ru­skim fir­ma­ma. Va­ži za ve­o­ma ko­rekt­nog i efi­ka­snog po­slov­nog part­ne­ra, pa su i nje­go­vi kli­jen­ti i sa­rad­ni­ci sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma i po­ro­di­ca­ma če­sti po­sje­ti­o­ci u re­sto­ra­nu ko­jim ga­zdu­je. Ne fa­li ov­dje ni fe­šti u ga­zdi­noj re­ži­ji. I ka­da ne­ma na­ro­či­tog po­vo­da, po­znat kao pra­vi ka­va­ljer i sta­ri ka­fan­ski as, Be­li oku­plja pri­ja­te­lje, dru­go­ve iz po­li­ti­ke i sa­rad­ni­ke, pa se i zo­re zna­ju do­če­ka­ti uz ne­iz­o­stav­nu mu­zi­ku.I na­kon ta­kvih žur­ki, ri­blja čor­ba po­seb­no do­bro pad­ne.
M.Jo­va­no­vić